О књизи: 2002 / Гаутама Буда никада није дефинисао највише искуство као лепоту. Лепота, у извесном смислу, носи ехо свакодневног живота. Може се рећи да је ово највећа лепота, али ипак има укус свакодневног живота. И у том тренутку у коме кажеш: лепото, спусти се на ниво тела, дођи до цвећа, до сунчеве зоре. Али лепота о којој мистици говоре није лепота ваших малих свакодневних искустава. Ово је лепота целине, о којој појма немамо, о којој нисмо ни сањали. Ова књига објављује разговоре између Ошоа и његових ученика, вођених од 22. новембра до 6. децембра 1987. године..